VELIKO DETE

Crni taksi, „mercedes W124“, parkirao se u Ulici vojvode Milenka, nedaleko od Glavne železničke stanice. Vozač se okrenu prema mladiću koji je sedeo na zadnjem sedištu.

- Slušaj me dobro! Spavaća kola 18, kupe 4. Biće sam unutra, naš čovek sa železnice je to sredio. Evo ti kopija ključeva kupea! – reče i tutnu mu ključ u ruku. – Sačekaš da zaspi, uđeš, uzmeš šta treba, izađeš i gotovo.

Plavokosi mladić, džokejskog rasta ali širokih ramena, klimnu glavom i krenu da izađe iz automobila.

- Kud si navro, student? – zaustavi ga taksista. – Imaš li neko oružje kod sebe?

- Ne – odgovori mladić.

- Uzmi ovo – reče taksista i pruži mu mali lovački nož. – Nije nešto, ali može poslužiti.

***

Popio je tri šljive za šankom u vagon-restoranu, čekajući da se voz približi Užicu. Tamo će izaći, ima rođaka na Tatincu, prespavaće kod njega pa sutradan autobusom natrag za Beograd, predaće robu gazdi i završiti s tim prokletim kockarskim dugom. „Nikad više kartu u ruke…“, pomisli mladić.

Oprezno je prišao vratima kupea 4 i polagano stavio ključ u bravu. Međutim, nije ga mogao okrenuti ni na jednu stranu. Nešto nije bilo u redu. Iznenada, vrata se otvoriše i mladić ugleda ogromnog brkajliju u pidžami, koji je razrogačenih očiju buljio u njega. Student ustuknu i izvadi nož iz jakne. Brkati džin se kiselo nasmeja, uhvati ga za vrat i podiže uvis, a zatim izbaci kroz otvoren prozor voza. Spolja se začu krik koji brzo utihnu.

- Velikog li deteta, a najobičnija lopuža! – promrmlja brkajlija i vrati se u kupe.