BETON I MAGLA

Čovek mora biti ono što želi. Možda nekom sve ovo liči na jogunstvo koje ne pristoji poštenoj devojci.

Istrošilo se sve, prazni magacini, nema više pustih snova na prodaju, prijatelju. Ne znam od čega ćemo ubuduće živeti.

U nekim od starih srednjovekovnih izvora nailazimo na podatke o psećoglavim ljudima. Tako već u Kijevskom psaltiru – pergament, 229...

Crni taksi, „mercedes W124“, parkirao se u Ulici vojvode Milenka, nedaleko od Glavne železničke stanice.

I tako krenuše njih trojica niz brdo, dok je Šarac veselo skakutao oko gazde...

Da ti odmah javim najvažnije. Žena ti je bez problema stigla ovamo i već sam poslao momka po doktora. Pošto je Ćoravi Jovan morao natrag

Pisma iz prepiske popa Gojka Tasića i protojereja Lavrentija Mišića (njih 12 ukupno) pronađena su u biblioteci Šabačko-valjevske eparhije.

Đuro Rukavina, zvani Tempirana bomba (1920-1996), stari partizan, a poslednjih godina života veliki četnik, nekome je uvek bio na nišanu.

Fašizam i komunizam su dve strane iste medalje. Oni ne počinju onda kada jedna stranka preuzme izvršnu vlast, sudstvo, vojsku i policiju...

Roman Doći će pun snage, beogradskog pisca Vladimira Pavlovića, pripada žanru fantastike sa elementima horora, ali samo na prvi pogled.

Milutin Ćopović, zvani Ćopa, stajao je ispred ogledala u bolničkom klozetu. Izgledao je jadno. Preživeo je infarkt, istina lakši...

Išao sam pre neki dan, u četvrtak, sa jednom od mojih gerli kod proročice. Nije od ovih sa televizije, ne znaš je. Ona moja zapela...

Svake bogovetne godine, ponekad i dva-tri puta godišnje, naše selo pustošila je najezda skakavaca.

„Od rane mladosti sam bio dobar u zabavljanju stoke po šatrama, kafanama i raspalim hotelima. Prešao sam celu Ibarsku i još par magistrala.

Sedeli smo, svakoga dana, u kafiću na kraju ulice. Odatle se pružao neometan pogled na devojke koje su špartale centrom našeg grada...

Zoran Radosavljević, zvani Kiza, smiren i staložen tip, vlasnik prodavnice nameštaja i pogrebne opreme, čovek srednjih prohteva...